Od­nos dr­žav­nih or­ga­na pre­ma pre­su­da­ma Uprav­nog su­da ko­ji­ma su po­ni­šta­va­ni nji­ho­vi ak­ti i pred­me­ti vra­ća­ni na po­nov­ni po­stu­pak ni­je bio na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou, ali broj ta­kvih slu­ča­je­va ni­je pro­cen­tu­al­no ve­ći u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne, ka­za­la je u in­te­r­vjuu za „Dan“ pred­sje­di­ca tog su­da Bran­ka La­ko­če­vić. Ona sma­tra da broj gra­đa­na ko­ji pod­no­si tu­žbe tom su­du svje­do­či o to­me da su gra­đa­ni svje­sni svo­jih pra­va, ali i o po­vje­re­nju ko­je ima­ju u rad tog su­da.
● Du­žnost pred­sjed­ni­ka Uprav­nog su­da oba­vlja­te ne­pu­ne dvi­je go­di­ne. Je­ste li za­do­volj­ni funk­ci­o­ni­sa­njem su­da i na če­mu će bi­ti fo­kus u 2017. go­di­ni?
Mo­gu re­ći da sam za­do­volj­na funk­ci­o­ni­sa­njem su­da, iako uvi­jek mo­že bo­lje. Po­sti­za­nje bo­ljih re­zul­ta­ta i una­pre­đi­va­nje kva­li­te­ta ra­da su­da bi­će moj cilj i u na­red­noj go­di­ni. Na pu­tu iz­grad­nje pra­vo­sud­nog si­ste­ma u ko­jem se sud­ski pred­me­ti rje­ša­va­ju u ra­zum­nom ro­ku, uz na­sto­ja­nje da se za­o­sta­li pred­me­ti sve­du na mi­ni­mum, ulo­ži­će­mo do­dat­ne na­po­re i u 2017. go­di­ni, a sve ra­di efi­ka­sni­jeg ra­da su­da i dje­lo­tvor­nog si­ste­ma za­šti­te pra­va i slo­bo­da.
U pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja, pri­o­ri­te­ti Cr­ne Go­re su ja­ča­nje ne­za­vi­sno­sti, ne­pri­stra­sno­sti i od­go­vor­no­sti pra­vo­su­đa, pri če­mu tran­spa­rent­nost i do­stup­nost pra­vo­sud­nih in­sti­tu­ci­ja ima­ju za cilj ostva­ri­va­nje ve­ćeg ste­pe­na po­vje­re­nja gra­đa­na u pra­vo­su­đe. U na­red­nom pe­ri­o­du nu­žno je na­sta­vi­ti rad na ostva­ri­va­nju stra­te­ških ci­lje­va ko­ji­ma se u sud­stvu te­ži – ja­ča­nju ne­za­vi­sno­sti, ne­pri­stra­sno­sti, od­go­vor­no­sti i tran­spa­rent­no­sti sud­ske gra­ne vla­sti.
Iza­zo­vi ko­ji su pred Uprav­nim su­dom u in­te­gra­ci­o­nom pro­ce­su Cr­ne Go­re je­su ve­li­ki, ali i ostvar­lji­vi. Ažur­nost su­da, ve­ći kva­li­tet u ra­du i ujed­na­ča­va­nje sud­ske prak­se, na šta će­mo to­kom 2017. go­di­ne sta­vi­ti po­se­ban ak­ce­nat, do­pri­ni­je­će ja­ča­nju Cr­ne Go­re kao de­mo­krat­ske i prav­ne dr­ža­ve, ali na­da­sve uži­va­nju, ostva­ri­va­nju i za­šti­ti pra­va i slo­bo­da sva­kog po­je­din­ca. Upra­vo po­što­va­nje za­jem­če­nih pra­va i slo­bo­da na na­ci­o­nal­nom i me­đu­na­rod­nom ni­vou, po­što­va­nje prin­ci­pa pra­vič­nog i fer su­đe­nja, su­đe­nja u ra­zum­nom ro­ku i pri­stup prav­di pred­sta­vlja­ju vri­jed­no­sti ko­je cr­no­gor­sko sud­stvo tre­ba da ostva­ru­je i šti­ti.
U Uprav­nom su­du po­seb­nu pa­žnju po­kla­nja­mo ra­du odje­lje­nja sud­ske prak­se, ka­ko u po­gle­du nje­go­ve afir­ma­ci­je, ta­ko i u smi­slu bo­lje or­ga­ni­za­ci­je. U tom ci­lju, sud je usta­no­vio prak­su da sve sud­ske od­lu­ke pri­je do­sta­vlja­nja stran­ka­ma pro­đu kroz odje­lje­nje sud­ske prak­se, na če­mu ću in­si­sti­ra­ti i u na­red­nom pe­ri­o­du, a sve u ci­lju ot­kla­nja­nja ri­zi­ka ne­jed­na­ke pri­mje­ne pro­pi­sa u prak­si su­da, pa i or­ga­na upra­ve, či­me će se omo­gu­ći­ti ve­ći ste­pen prav­ne si­gur­nosti gra­đa­na, jed­nak po­lo­žaj u ostva­ri­va­nju pra­va i lak­ši pri­stup prav­di.
● Ko­li­ko pred­me­ta je Uprav­ni sud do­bio to­kom 2016. go­di­ne i ko­li­ko je pre­su­da do­ni­je­to?
Do 19. de­cem­bra ove go­di­ne pri­mlje­no je 4.328 tu­žbi, a u istom pe­ri­o­du je ri­je­še­no 3.878 pred­me­ta.
● Ko­li­ki je pro­ce­nat pri­hva­će­nih tu­žbi u od­no­su na uku­pan broj pri­mlje­nih u 2016. go­di­ni?
Od ukup­no pri­mlje­nih tu­žbi ri­je­še­no je 3.878, od to­ga usvo­je­no (po­ni­šte­no) 1.953 od­lu­ka uprav­nih or­ga­na, sa za­o­stat­kom iz 2015. go­di­ne.
● Ko­li­ko ste za­do­volj­ni ste­pe­nom iz­vr­še­nja pre­su­da Uprav­nog su­da i da li ima na­pret­ka u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne?
Re­kla bih da u prak­si su­da od­nos jav­no­prav­nih or­ga­na pre­ma pre­su­di ko­jom je po­ni­šten akt i pred­met vra­ćen na po­nov­ni po­stu­pak ni­je bio na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou, pa je bi­lo slu­ča­je­va da sud vi­še pu­ta po­ni­šta­va uprav­ni akt tu­že­nog or­ga­na do­ni­jet u iz­vr­še­nju pre­su­de po­vo­dom iste uprav­ne stva­ri. Me­đu­tim, ako po­sma­tra­mo go­di­nu za na­ma, ne mo­že se re­ći da je broj ta­kvih slu­ča­je­va pred­sta­vlja iz­ra­žen uprav­no-sud­ski pro­blem, ali to ne zna­či da ne tre­ba ra­di­ti na po­bolj­ša­nju sta­nja, po­seb­no ako se uzme u ob­zir da ne­po­stu­pa­nje po pre­su­di od stra­ne jav­no­prav­nog or­ga­na pod­ri­va sa­me te­me­lje sud­stva i de­za­vu­i­še sud­sku kon­tro­lu ra­da upra­ve, što je ustav­ni po­stu­lat.
● Pre­ma do­sa­da­šnjoj prak­si, ko­ji or­gan vla­sti pred­nja­či u ne­po­stu­pa­nju po od­lu­ka­ma Uprav­nog su­da?
Ov­dje mo­ram na­po­me­nu­ti da mi ne ra­di­mo ana­li­zu ne­iz­vr­še­nja sud­skih od­lu­ka. Me­đu­tim, pro­blem ne­iz­vr­še­nja od­lu­ka Uprav­nog su­da po­sto­ji, a po­seb­no ako zna­mo da je iz­vr­še­nje od­lu­ke upra­vo ostva­re­nje ci­lja uprav­nog spo­ra, od­no­sno obez­bje­đi­va­nje sud­ske za­šti­te pra­va fi­zič­kih li­ca, prav­nih li­ca i dru­gih stra­na­ka. Ka­da su ta pra­va po­vri­je­đe­na uprav­nim ak­tom ili dru­gim po­je­di­nač­nim ak­tom, kao i ra­di obez­bje­đi­va­nja objek­tiv­no­sti za­ko­ni­to­sti, bit­no je po­stu­pa­nje or­ga­na upra­ve u iz­vr­še­nju od­lu­ka Uprav­nog su­da, ko­je bi mo­glo i tre­ba­lo da bu­de na vi­šem ni­vou.
● Da li je do­šlo do po­ra­sta bro­ja pod­ni­je­tih tu­žbi u od­no­su na ra­ni­je go­di­ne? Je­su li gra­đa­ni sa­da svje­sni­ji svo­jih pra­va u po­stup­ci­ma pred or­ga­ni­ma upra­ve?
Broj pod­ni­je­tih tu­žbi se po­ve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu, što se mo­že vi­dje­ti i iz sta­ti­stič­kih iz­vje­šta­ja Uprav­nog su­da. U 2013. go­di­ni pri­mlje­no je 3.129 tu­žbi, go­di­nu ka­sni­je 3.603, 2015. 3.598, a 2016, ka­ko sam već na­ve­la, 4.328.
Ima­ju­ći u vi­du sta­ti­stič­ke po­dat­ke, gra­đa­ni su ve­o­ma svje­sni svo­jih pra­va u po­stup­ci­ma pred or­ga­ni­ma upra­ve, a po­ve­ća­nje bro­ja pred­me­ta uka­zu­je i na rast nji­ho­vog po­vje­re­nja u pra­vo­sud­ni si­stem.
ANA OSTO­JIĆ


Po­stu­pa­mo po za­ko­ni­ma

● Iz Sa­vje­ta Agen­ci­je za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma ne­dav­no su sa­op­šti­li da Uprav­ni sud u pred­me­ti­ma iz te obla­sti in­si­sti­ra na re­dov­nom, a ne skra­će­nom uprav­nom po­stup­ku, zbog če­ga do­la­zi do vi­še­mje­seč­nih pro­lon­gi­ra­nja ro­ko­va od stra­ne tog ti­je­la. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
Sud ne­ma zva­nič­no sa­zna­nje o tom pri­go­vo­ru Agen­ci­je. U tim po­stup­ci­ma sud po­stu­pa po Za­ko­nu o slo­bod­nom pri­stu­pu in­fo­r­ma­ci­ja­ma i pra­vi­li­ma Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, a svo­je sta­vo­ve iz­ra­ža­va kroz od­lu­ke.


Po­ve­ćan kva­li­tet ra­da

●Sma­tra­te li da broj pred­me­ta pred Uprav­nim su­dom uka­zu­je na pro­blem ne­po­što­va­nja pra­va gra­đa­ni od stra­ne or­ga­na vlast?
Sma­tram da po­ve­ća­nje bro­ja tu­žbi mo­že bi­ti je­dan od po­ka­za­te­lja kva­li­te­ta ra­da i po­vje­re­nja ko­je gra­đa­na ima­ju u rad ovog su­da. Ako se uzme u ob­zir da se uprav­nim ak­ti­ma od­lu­ču­je o pra­vi­ma i oba­ve­za­ma gra­đa­na, mo­glo bi se re­ći o nji­ho­vim ži­vot­nim pi­ta­nji­ma kao što su pra­vo na zdrav­stve­nu za­šti­tu, pra­vo na pen­zi­ju, pra­va iz rad­nih od­no­sa dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka, pra­vo na grad­nju, pra­vo na po­vra­ćaj imo­vi­ne, eks­pro­pri­ja­ci­ju i ta­ko da­lje, go­to­vo je ne­mi­nov­no da u uprav­nom po­stup­ku do­đe do po­vre­de ne­kog nji­ho­vog pra­va. Sa tog aspek­ta gle­da­no, lo­gi­čan je po­ve­ćan pri­liv pred­me­ta, a po­seb­no ako se uzme u ob­zir da je nad­le­žnost Uprav­nog su­da ve­o­ma ši­ro­ka, bu­du­ći da se ona u stva­ri od­re­đu­je po­seb­nim za­ko­ni­ma u svim slu­ča­je­vi­ma. S tim u ve­zi, mo­glo bi se re­ći da u na­šem za­ko­no­dav­nom si­ste­mu po­sto­ji in­ten­ci­ja pro­ši­ri­va­nja obla­sti u ko­ji­ma se mo­že vo­di­ti uprav­ni spor (Za­kon o sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma, Za­ko­nu o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, Za­kon o na­kna­di šte­te žr­tva­ma kri­vič­nih dje­la na­si­lja, Za­kon o no­ta­ri­ma, Za­kon o jav­nim iz­vr­ši­te­lji­ma i dr.).